Света царска српска лавра манастир Хиландар налази се на Светој Гори Атонској ( Άγιον Όρος, Agion Oros), аутономној монашкој заједници у северној Грчкој, на источном краку полуострва Халкидики. Хиландар је четврти по реду у хијерархији светогорских манастира и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа. Основали су га на рушевинама старијег манастира 1198. године монаси изузетног угледа, бивши велики жупан Стефан Немања (Свети Симеон Мироточиви) и његов најмлађи син Растко (Свети Сава), исти који су створили самосталну средњовековну државу и аутокефалну Српску цркву. У дугој историји Србије, његови монаси су играли значајну улогу, јер су блиске везе њиховог манастира са матичном земљом остале трајне. Велики је удео Хиландараца био и у развоју српске књижевности и уметности, а најспособнији међу њима, по жељи владара, долазили су да заузму водеће положаје у Српској цркви. Света царска српска лавра Хиландар је и данас важно место ходочашћа и представља најбогатију ризницу и архив средњовековног наслеђа српског народа.
Слојеви непроценљивог наслеђа манастира Хиландара сведоче о целокупној историји српског народа. Поред тога Хиландар представља један од највреднијих бисера Свете Горе, највеће ризнице духовне и културне традиције византијске епохе на свету. Као део Свете Горе, Хиландар је уписан у листу Светске културне баштине УНЕСКО-а.
У хиландарским ризницама, храмовима и архивама чува се око 1200 икона, од којих многе спадају у најсјајније домете уметности свога времена, 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 уникатна рукописна књига са укупно 312.000 страна, 80 старих штампаних књига од 15. до 17. века, 40.000 књига од 17. века до данас. Хиландарска ризница садржи велики број дела примењене уметности и богату етно збирку. Градитељско наслеђе чине слојеви од 10. до 19. века са око 25 келија, цркви и паралиса ван утврђене манастирске целине. Вредно зидно сликарство заузима 5000 м2. У Хиландару се посебно поштује икона Пресвете Богородице Тројеручице која се налази у саборној цркви и сматра се игуманијом и заштитницом манастира.
Манастирски поседи на Светој Гори, на којима се налазе четинарске и листопадне шуме, виногради, маслињаци, пчелињаци, ливаде са лековитим биљкама и разноврсно медитеранско растиње, простире се на 8500 хектара.
Манастир је без прекида настањен од 12. века. Данас броји више од 40 монаха.
Хиландар је највреднија ризница средњовековног наслеђа српског народа.
Света Гора Атонска је један од најважнијих центара православља на свету. По предању, Пресвета Богородица је путујући бродом на Кипар због невремена пристала на Атос. Многобожачко становништво је прихватило њену проповед и чуда која је чинила. Тада су Атонци добили своје прво крштење. Одлазећи, она им рече: „Нека ово место буде мој удео, предат ми од Сина и Бога мог. Благодат Божија нека буде на месту овоме и на онима који овде живе с вером и побожношћу, чувајући Његову заповест.“ Од тада па до данас, Пресвета Богородица је Заступница и Игуманија целе Свете Горе, а Света Гора се назива још и „Врт Пресвете Богородице“. Овај назив потпуно одговара лепоти и разноврсности нетакнуте природе атонског пејзажа.
Света Гора је самоуправна заједница православних монаха која се простире на целој површини најисточнијег од три полуострва у области Халкидики на северу Грчке. Полуострво је добило име по планини Атос, која се на самом југоисточном крају Свете Горе из мора уздиже на до висине од 2.033м. Светогорска монашка заједница је стара преко хиљаду година. Први пут се спомиње 885. године у повељи цара Василија I који је тада ставља под своју заштиту. Најстарији манастир на Светој Гори је Велика лавра коју је 963. године основао Свети Атанасије Атонски.
Данас на Светој Гори постоји 20 суверених манастира и нема других насеља осим монашких. Манастири чине Свештену општину чије је административно седиште у варошици Кареји. Ту се састаје сабор двадесеторице представника манастира (антипросопа) и доноси одлуке гласањем. Извршни орган Свештене општине је Света епистасија на челу са протоепистатом (прот). Пет првих манастира, међу којима је и Хиландар, дају прота који се мења редом сваке године. Представник државне власти је гувернер кога именује Министарство спољних послова Грчке. Света Гора је под канонском јурисдикцијом Цариградске патријаршије чија улога је ограничена на духовни надзор.
Виноградарство и винарство на Светој Гори
Цело подручје данашње Грчке представља древну област за гајење грожђа и производњу вина. У непосредном суседству Свете Горе, на острву Тасос, у античко време примењена је прва заштита географског порекла тако што су жигови утискивани у амфоре са вином. Данас се виногради на Светој Гори простиру на површини од око 70 хектара. Руски манастир Светог Пантелејмона је издао своје винограде грчкој компанији „Цантали“, око 35 хектара. Највеће винограде којима непосредно управља неки од светогорских манастира поседује Хиландар, укупно 20 хектара, који је од прве бербе у новим виноградима 2010, постао манастир са највећом производњом вина на Светој Гори. Остатак припада другим манастирима и њиховим келијама.
Најпознатији произвођачи вина на Светој Гори , поред компаније Цантали и Хиландара, су келија Моноксилити (припада манастиру Свети Павле) и Милопотамос (припада манастиру Велика Лавра). Одређене количине вина производе манастири Ватопед, Симонопетра, Ксенофонт, Каракал.
